Friends will be friends
Kako bivam starija, suočavam se sa trenucima u svom životu kada ljudi bez reči, pozdrava, prosto rečeno ispare i prekinu svaki kontakt. Ranije sam se trudila da nađem krivicu u sebi, razloge zbog kojih sam ih možda nehotice uvredila, a da mi oni to ne žele reći; preispitivala do tančina momente našeg poslednjeg druženja i razgovora, kada je još sve delovalo u redu, razlagala na proste činioce sve pozitivne stvari koje sam za njih ikad učinila i ne mogoh naći traga krivici sa moje strane. Jasno je, mnogi od njih su se promenili. Promenili su svoje životne ciljeve i otišli nekim drugim putevima. To što smo postali različitiji u nekom smislu i što su nas prostor i vreme odvojili dodatno, ne mora nužno da znači da je prijateljstvo ugroženo. Ako je pravo, ono će samo biti drugačije, jer ćemo imati manje vremena da mu se posvetimo istim intenzitetom.
Međutim, mnogi od nas, nesvesno, menjanjem svojih interesovanja, načina života, pogleda na svet i život oko sebe, menjanjem ambicija, emocionalnim sazrevanjem i unapređenjem (ili pak unazađivanjem) vrlina i moralnih kvaliteta naprosto nateraju ljude da napuste njihovo društveno okruženje, ili pak sami odu iz nečijeg.
U poslednje vreme mnogo prijatelja bi mi pričalo o tome kako su izgubili neka stara prijateljstva i sa čuđenjem iznova i iznova preispitivali svoje postupke, pa tražili od mene objektivno mišljenje o tome da li je krivica njihova i odgovor na pitanje gde su pogrešili. Neki bi, opet, iznervirano govorili o starim prijateljima koji "više nisu isti", "postali su čudni", "nemaju više onaj isti odnos kao nekad". U svima njima sam videla sebe od pre nekoliko godina. Samo, imala sam dovoljno strpljenja da shvatim i uverim se u neke stvari koje su mi pomogle da sve prihvatim onako kako jeste i treba da bude, i da ne žalim ni za čim jer, videćete, zaista i nema razloga za to.
Čitajući knjige o prijateljstvu od malih nogu (Ezopove basne, narodne i autorske bajke, Malog Princa, Robinzona Krusoa, Don Kihota...) pa i kasnije kroz sazrevanje i upoznavanje Čehova, Mopasanovih novela, Tolstoja, Selimovića, Andrića... saznavala sam i sazrevala. Učila. Najteže je, naravno, bilo odreći se nekog prijatelja ili prihvatiti da nije više isti prijatelj, ali naučila sam se ponašati i prepoznavati, naučila sam šta znači biti prijatelj. Naravno, bilo je dovoljno i ličnih primera. Bilo je onih primeraka iz škole, kada ste se trpeli i slagali kao deca, pa ste onda odrasli i nastavili manje - više da forsirate neki odnos, jer bi vam bilo žao da se dugogodišnja veza prekine. A zapravo tu nije bilo više ničeg što bi vam prijalo i sa čime biste se osećali dobro i pozitivno. Bilo je i onih koji su otišli sami, i to onih najboljih iz detinjsta, sa kojima ste odrasli i za koje biste u vatru stavili ruku da će vaše prijateljstvo trajati do starosti. E, takve je bilo najteže preboleti i sebi razumom objasniti. Uvek bi se tražilo jedno više "ali".
Nekako sam sama to prihvatila kao životnu selekciju u kojoj se gubici neminovno dešavaju. I prihvatila da dan iz mog života nekad može da odvede bilo kog, a da ja ne moram da glumim ulogu sudije i striktno odlučim da li smo krivi ta osoba ili ja. Onda, jednog dana, naiđoh na jednu divnu ženu. Onako slučajno, na internetu uz kaficu. Možda ne znam sve o tom "lajf koučingu" i svemu čime se ona bavi, ali jedno je sigurno - to biće je meni pomoglo da teorijski imenujem sve ono što sam u sebi nekako već duboko osvestila i naučila. Sve ono što sam od detinjstva pročitala, kroz život doživela i saznala o prijateljstvu, ona je zaokružila jednostavnom pričom, objašnjivom svakom čoveku, dajući i svoje lične primere.
Ne bih vam prepričavala video, jer ga sigurno morate pogledati da biste u potpunosti shvatili o čemu želim da pričam. No, izdvojiću nekoliko pitanja koja sebi morate ponoviti:
- Da li ste sigurni šta za vas, u biti, znači biti prijatelj? Smatrate li sebe dobrim prijateljem?
- Da ovog trenutka upoznate osobu koju smatrate vašim prijateljem, da li biste počeli da se družite sa tom osobom?
- Da li ste prijatelj sa nekim ljudima zato što imate strah od gubitka prijatelja i toga da ćete ostati sami?
- I na kraju odgovorite sebi zašto žalite za nekom osobom? Šta vam je ona od kvaliteta donela i šta ste s njom izgubili?
Ana pokušava primerima da nam ukaže na to šta prijateljstvo jeste - pustiti nekoga, dati mu slobodu tog dana kada mu treba, ili zauvek, ako ste vi ono što on misli da ga sputava i sa kim više nema zajednički jezik. Nemojte se ljutiti na tu osobu. Ako želi da ode iz vašeg života, dozvolite joj. Ostavite je da bude kakva želi, pa i po cenu da ne bude deo vašeg okruženja. Nemojte kopati za dokazima gde ste joj nesebično pomagali i bili prijatelj. Ta osoba se promenila, iz vidljivog ili nama nevidljivog razloga. Moramo shvatiti da se svi obostrano menjamo, na ovaj ili onaj način, na bolje ili na loše; i da je prirodno (ali ne i uvek neminovno) da se zbog toga ljudi udalje jedni od drugih. Zar i Mali Princ nije pustio lisicu da ode?
“Prijatelj je onaj koji te poznajte kakav stvarno
jesi, shvata šta si prošao, prihvata šta si postao i još uvek ti dopušta da
rasteš.“
Vilijam Šekspir
S toga, da biste se vi menjali kako želite, kako odgovara vama a ne drugima, da biste vi bili ono što želite, morate i drugima dati da budu ono što žele. Čak i po cenu da to vas i neke ljude isključuje. Jer, šta je prijatelj ako ne osoba koja ti daje potpunu slobodu da budeš ono što jesi i odlučuješ sam za sebe?!
Ono što je meni bilo važno u definisanju samog prijateljstva jeste da poštujem tuđe emocije i raspoloženje u datom trenutku. Mislila sam da prijatelj znači biti tu za nekog 24/7 u slučaju da mu se desi neka situacija koju emotivno sam ne može (a u stvari ne želi ili misli da ne može) da prebrodi. Onaj ko mi se ne bi našao tog dana, ili ne bi želeo da me sasluša, ili se meni ne bi dopalo to što mi kaže, za mene bi bio proglašen ne baš sjajnim savetnikom, manje - prijateljem nego ranije ili sebičnom osobom. Sve dok sama ne bih stupila u tu situaciju da mi dan pokvari nečija kuknjava, ili dok po milioniti put ne bih iskusila da moje prisustvo nije pomoglo ničemu, jer bi ta osoba srljala po svom na sopstvenu štetu. Nikada se nemojte osećati loše ako vam se u datom trenutku ne slušaju takve priče. Niste sebični. Oni su sebični jer ne poštuju vas.
Ako neko i dalje ima problem u prepoznavanju iskrenosti ljudi pri sklapanju novih prijateljstava (možda bi neko mogao ovako da ispita i stara) za vas Ana i ja imamo još jedan savet: Ljudi koji pričaju ružno o drugima, pričaće i o vama. Niste vi za njih ništa posebniji, niti vas gledaju drugim očima.
"Ne treba vjerovati ljudima s kojima smo se tek
sprijateljili, a koji pokazuju da smo im draži od njihovih starih prijatelja;
tako će se ponašati i s nama kada steknu nove prijatelje."
Ezop
Ne ustručavajte se, ako iko od vas zatraži odgovor na pitanje zašto ne želite njegovo društvo, da iskreno i odgovorite. Zatim, nemojte da žalite što su te osobe izabrale da budu ono kakve žele biti i otišle iz vašeg života jer nisu prihvatile istinu koju ste im rekli. Ne možete biti okruženi ljudima sa osobinama koje vama ne prijaju, ako i sami te osobine nemate u sebi (makar prikriveno). To je prost zakon fizike i privlačenja, ili odbijanja energija. Vaši prijatelji su ogledalo vas samih. Ana to objašnjava zakonom privlačenja i vibracijama.
I za kraj, jedan citat koji sam davno zapisala u svoj dnevnik, kao tinejdžerka, a koji sam konačno naučila da primenim:
"Ponekad prerastemo
prijateljstva. To ne znači da su ona bila loša ili da ste loši vi. To samo
znači da ste krenuli drugačijim putevima. Čuvajte ih u srcu, ali kada vas vuku
nazad ili povređuju, vrijeme je da im date prostora i odete."
Nepoznat autor
I nemojte žaliti. Jer, ako iskreno priznate, mi u stvari žalimo za time kakva je ta osoba nekada bila i naše prijateljstvo sa onakvom osobom, nego zato što ona više nije uz nas. A to je nešto na šta ne možemo uticati. Ne možemo menjati druge!
U poslednje vreme mnogo prijatelja bi mi pričalo o tome kako su izgubili neka stara prijateljstva i sa čuđenjem iznova i iznova preispitivali svoje postupke, pa tražili od mene objektivno mišljenje o tome da li je krivica njihova i odgovor na pitanje gde su pogrešili. Neki bi, opet, iznervirano govorili o starim prijateljima koji "više nisu isti", "postali su čudni", "nemaju više onaj isti odnos kao nekad". U svima njima sam videla sebe od pre nekoliko godina. Samo, imala sam dovoljno strpljenja da shvatim i uverim se u neke stvari koje su mi pomogle da sve prihvatim onako kako jeste i treba da bude, i da ne žalim ni za čim jer, videćete, zaista i nema razloga za to.
Ne bih vam prepričavala video, jer ga sigurno morate pogledati da biste u potpunosti shvatili o čemu želim da pričam. No, izdvojiću nekoliko pitanja koja sebi morate ponoviti:
- Da li ste sigurni šta za vas, u biti, znači biti prijatelj? Smatrate li sebe dobrim prijateljem?
- Da ovog trenutka upoznate osobu koju smatrate vašim prijateljem, da li biste počeli da se družite sa tom osobom?
- Da li ste prijatelj sa nekim ljudima zato što imate strah od gubitka prijatelja i toga da ćete ostati sami?
- I na kraju odgovorite sebi zašto žalite za nekom osobom? Šta vam je ona od kvaliteta donela i šta ste s njom izgubili?
Ana pokušava primerima da nam ukaže na to šta prijateljstvo jeste - pustiti nekoga, dati mu slobodu tog dana kada mu treba, ili zauvek, ako ste vi ono što on misli da ga sputava i sa kim više nema zajednički jezik. Nemojte se ljutiti na tu osobu. Ako želi da ode iz vašeg života, dozvolite joj. Ostavite je da bude kakva želi, pa i po cenu da ne bude deo vašeg okruženja. Nemojte kopati za dokazima gde ste joj nesebično pomagali i bili prijatelj. Ta osoba se promenila, iz vidljivog ili nama nevidljivog razloga. Moramo shvatiti da se svi obostrano menjamo, na ovaj ili onaj način, na bolje ili na loše; i da je prirodno (ali ne i uvek neminovno) da se zbog toga ljudi udalje jedni od drugih. Zar i Mali Princ nije pustio lisicu da ode?
“Prijatelj je onaj koji te poznajte kakav stvarno jesi, shvata šta si prošao, prihvata šta si postao i još uvek ti dopušta da rasteš.“
Vilijam Šekspir
S toga, da biste se vi menjali kako želite, kako odgovara vama a ne drugima, da biste vi bili ono što želite, morate i drugima dati da budu ono što žele. Čak i po cenu da to vas i neke ljude isključuje. Jer, šta je prijatelj ako ne osoba koja ti daje potpunu slobodu da budeš ono što jesi i odlučuješ sam za sebe?!
Ono što je meni bilo važno u definisanju samog prijateljstva jeste da poštujem tuđe emocije i raspoloženje u datom trenutku. Mislila sam da prijatelj znači biti tu za nekog 24/7 u slučaju da mu se desi neka situacija koju emotivno sam ne može (a u stvari ne želi ili misli da ne može) da prebrodi. Onaj ko mi se ne bi našao tog dana, ili ne bi želeo da me sasluša, ili se meni ne bi dopalo to što mi kaže, za mene bi bio proglašen ne baš sjajnim savetnikom, manje - prijateljem nego ranije ili sebičnom osobom. Sve dok sama ne bih stupila u tu situaciju da mi dan pokvari nečija kuknjava, ili dok po milioniti put ne bih iskusila da moje prisustvo nije pomoglo ničemu, jer bi ta osoba srljala po svom na sopstvenu štetu. Nikada se nemojte osećati loše ako vam se u datom trenutku ne slušaju takve priče. Niste sebični. Oni su sebični jer ne poštuju vas.
Ako neko i dalje ima problem u prepoznavanju iskrenosti ljudi pri sklapanju novih prijateljstava (možda bi neko mogao ovako da ispita i stara) za vas Ana i ja imamo još jedan savet: Ljudi koji pričaju ružno o drugima, pričaće i o vama. Niste vi za njih ništa posebniji, niti vas gledaju drugim očima.
I za kraj, jedan citat koji sam davno zapisala u svoj dnevnik, kao tinejdžerka, a koji sam konačno naučila da primenim:
Ako neko i dalje ima problem u prepoznavanju iskrenosti ljudi pri sklapanju novih prijateljstava (možda bi neko mogao ovako da ispita i stara) za vas Ana i ja imamo još jedan savet: Ljudi koji pričaju ružno o drugima, pričaće i o vama. Niste vi za njih ništa posebniji, niti vas gledaju drugim očima.
"Ne treba vjerovati ljudima s kojima smo se tek sprijateljili, a koji pokazuju da smo im draži od njihovih starih prijatelja; tako će se ponašati i s nama kada steknu nove prijatelje."
EzopNe ustručavajte se, ako iko od vas zatraži odgovor na pitanje zašto ne želite njegovo društvo, da iskreno i odgovorite. Zatim, nemojte da žalite što su te osobe izabrale da budu ono kakve žele biti i otišle iz vašeg života jer nisu prihvatile istinu koju ste im rekli. Ne možete biti okruženi ljudima sa osobinama koje vama ne prijaju, ako i sami te osobine nemate u sebi (makar prikriveno). To je prost zakon fizike i privlačenja, ili odbijanja energija. Vaši prijatelji su ogledalo vas samih. Ana to objašnjava zakonom privlačenja i vibracijama.
I za kraj, jedan citat koji sam davno zapisala u svoj dnevnik, kao tinejdžerka, a koji sam konačno naučila da primenim:
"Ponekad prerastemo prijateljstva. To ne znači da su ona bila loša ili da ste loši vi. To samo znači da ste krenuli drugačijim putevima. Čuvajte ih u srcu, ali kada vas vuku nazad ili povređuju, vrijeme je da im date prostora i odete."
Nepoznat autor
I nemojte žaliti. Jer, ako iskreno priznate, mi u stvari žalimo za time kakva je ta osoba nekada bila i naše prijateljstvo sa onakvom osobom, nego zato što ona više nije uz nas. A to je nešto na šta ne možemo uticati. Ne možemo menjati druge!
Нема коментара:
Постави коментар